PUSTINJA

Pustinja 1. veoma sušan region, obeležen odsustvom ili siromaštvom vegetacije i retkom naseljenošću.
              2. nenaseljeno, prazno ili malo posečeno mesto.

Klima. Odlikuje se, bez obzira na geografsku širinu na kojoj se pustinje nalaze, slabošću precipitacije (sušom). Dok većina pustinja primi manje od 200 mm vode godišnje, pustinja Gobi ne primi ni 100 mm, Sahara u svom najvećem delu 20 mm, Elesmerova zemlja 25mm; sveki miniumum prosečnog godišnjeg vodenog taloga je 0,8 mm, u pustinji Arika, na severu Čilea. Postoje umerene pustinje (Mongolija), hladne (Antartik), vrele (Sahara). Kao posledica loše oblačnosti, usled čega ne postoji nikakav zakon za žitu od zračenja, u vrelim pustinjama dolazi do vrelih termičkih amplituda; tako posle dnevnih temparatura od 50 stepeni po Celziusovoj skali slede noćne temparature ispod nule. U centralnoj Aziji se hladna sezona suprostavlja toploj.

Reljef. Slaba biljna zaštita dovodi do izrazite predominantnosti procesa mehaničke erozije. Dok vetar premešta samo pesak (stvaranje dina i ergova ), tekuce vode, mada su retke, za uzvrat imaju veoma efikasno dejstvo, usred odsustva vegetacije. Padine su izložene pljuskovima, što brežuljcima daje ogoljeli izgled. Tako se stvaraju blago nagnute ravni ili blago nagnute stenovite površine koje se šire iz podnožja planina. Reljef se izdiže naviše, na način kako se formiraju ostrva u moru, odakle potiče ime "inselberg". Evolucija pustinjskog reljefa je, naravno, utoliko sporija ukoliko je klima suvlja.

Flora i fauna. Vetrovi imaju velikog uticaja na vegetaciju: oni svojom jačinom ogoljevaju korenje ili zatrpavaju nadzemne delove biljki. Postoji, dakle , samo proredjena vegetacija, koja se sastoji od žbunja sa veoma dubokim korenjem i redukovanim lišćem u obliku krljušti, kako bi se smanjilo gubljenje vode kao i od efemernih biljaka, sa veoma brzim ciklusom razvoja i donošenja ploda. Fauna pokazuje veoma specifična prilagodjavanja . Insekti imaju veoma duge nožice, koje im udaljavaju telo od vrelog tla. Izvesni sisari, kao dromadar ili pacov kengur sposobni su da proizvedu vodu putem metbolizovanja svojih rezervi masti. Brojne su noćne vrste.

Voda pustinja. I voda je moćna sila koja oblikuje predeo. S vremena na vreme vodena bujica naglo prostruji preko sprženog pustinjskog tla i u njega useca rov koji se zove vada. Ljudi su u pustinjama mogli i da se utope. Dok su prelazili vode ili kampovali u njima, zahvatila bi ih bujica koja bi se spustila s obližnjih planina gdje je pala kisa. Pošto se poplavjeno tlo opet osuši, materijal koji je voda oslobodila vetar brzo podiže i tada on počinje da obavlja svoj deo vajarskog posla. U pustinjama se nakuplja so. Bujice i reke često se s planina slivaju u unutrašnjost i završavaju u plitkim jezerima iz kojih isparava voda. Sve rečne vode sadrže tragove soli koja se rastvorila iz tla. Kad pustinjsko jezero presuši,ono sa sobom ostavlja tragove soli koja se taloži tokom godina. Neke pustinske ravnice mnogo puta su plavljene i isušene i pretvaraju se u spržene pustoši pune soli, kao što su područja Sot al Dzerid u Tunisu i Veliko slano jezero u SAD.